О књизи: 2021 / Антонио Салијери је свима познат, али углавном у вези са прераном смрћу Волфганга Амадеуса Моцарта. Захваљујући Пушкиновој трагедији, Салијери у Русији важи за завидника који је подмукло отровао свог бриљантног конкурента. Али у ствари, он је био диван композитор, музичар и учитељ, који је иза себе оставио огромно музичко наслеђе. У своје време био је невероватно популаран, успешан и заузимао највише музичке функције на аустријском двору. Довољно је навести имена његових ученика: Бетовен, Шуберт, Лист и други волели су Салијерија због његове одзивности, љубазности и ведрог расположења, а он није имао ни најмањег разлога да завиди Моцарту, а још мање да жели његову смрт. . У то се можете уверити проучавајући биографију Салијерија не из гласина и фикција, већ из докумената његовог доба. Књига писца и историчара Сергеја Нечајева је покушај историјске рехабилитације изузетне личности и талентованог композитора. уопште не заслужује да буде запамћена од стране потомака као „тровача.“ Књига је намењена широком кругу читалаца.